Мой родны край
Я іду па бярозавай гаі Паміж тонкімі стваламі дрэў. Я жыву ў выдатным краі. Што выхоўваў мяне і сагрэў. Я іду па сцежках і плачу. Мне трэба сказаць: "Бывай. Твоё выхаванне не страчу, Не страчу, родны мой край. Цябе ў сваім сэрцы пакіну. І буду з табой да канца. Цябе забяру я ў магілу. Пакіну ўсё слегонца. Тваёй абаронай я буду. Абаронай палёў і лясоў. Ніколі цябе не забуду, Горад мой родны - Шклоў. З табой застануся навекі Мой родны, любімы край. Ты адзін замяніў мне ўсе лекі, Але ж бывай, бывай..." Я іду па бярозавай гаі Паміж тонкімі стваламі дрэў. Я жыла ў выдатным краі. Што выхоўваў мяне і сагрэў. _________ Когда нужна нормальная оценка по белорусскому)
2018-06-07 13:59:06
10
10
Коментарі
Упорядкувати
  • За популярністю
  • Спочатку нові
  • По порядку
Показати всі коментарі (10)
Яна Солдатенко
@Михаил Глебов У нас 10-тибальная) Поэтому не всё так плохо😅
Відповісти
2018-06-07 19:06:51
Подобається
KaterinaMakarova
Так гэты шэдэур дзеля адзнакi?! Настаунiца павiнна паставiць "10"!!!!
Відповісти
2018-09-21 06:07:13
Подобається
Яна Солдатенко
@KaterinaMakarova Ох... Я такая вучаніца, што мне і сем за радасць будзе)
Відповісти
2018-09-21 08:23:47
Подобається
Схожі вірші
Всі
Unbreakable heart
Behind your back people are talking Using words that cut you down to size You want to fight back It's building inside you Holding you up Taking you hostage It's worth fighting for They'll try to take your pride Try to take your soul They'll try to take all the control They'll look you in the eyes Fill you full of lies Believe me they're gonna try So when you're feeling crazy And things fall apart Listen to your head Remember who you are You're the one You're the unbreakable heart
49
1
16020
"Письмо ушедших дней"
Привет , мой милый друг Забыл ли ты, как долго не писала , Прости ,но я хотела отпустить Всю слабостью ,что в себе искала . И может ты проник Моим письмом до дрожи Забыл ли мой дневник , Увиденный стихами одинокой ночи ... Об памяти прошедших дней , Ты не увидишь ни души порока Лишь слабый шепот чувств Уложенных строками тонко . Немой вопрос в глазах Оставлю с времям на последок Легонько холодом касаний уходя , Чтоб не запомнил запах пепла.
43
17
3114